Vremenska prognoza za Beograd za 30 dana


Na osnovu podataka dobijenih merenjem i osmatranjem, kao i na viševekovnom uočavanju odnosa između uzročno posledičnih geografsko atmiosferskih parametara moguće je sa relativnom sigurnošću predvideti razvoj vremenskim prilika u narednih nekoliko sati do nekoliko nedelja. Danas u ovakvim poslovima učestuvje na hiljade meteoroloških satelita opremljenih mernim senzorima ogromne tačnosti, a softver koji analizira i obrađuje rezultate baziran je na veštačkim neuronskim mrežama, tj. na veštačkoj inteligenciji. Jedan proveren servis za predviđanje vremena posetite na adresi trenutna vremenska prognoza Beograd www.vremenskaPrognozaBeograd.net.



Ako želite da dobijete kvalitetnu predikciju vramena na duži rok, na primer za 7 dana, ili recimo čak 30 dana, parametri koji se moraju razumeti i pratiti u potpunosti su: vetar, oblaci, temperatura, padavine, atmosferski front, vlažnost vazduha, insolacija, osmatranje i praćenje globalnih fenomena. Naravno, zbog desetine impakta koje nije moguće predvideti često se i sa najsavremenijim instrumentima dešavaju propusti, ali na osnovu ogromnog broja izmerenih podataka, svakim danom se sve tačnije i dugoročnije može prognozirati vreme.


Vremenska prognoza Beograd

Ruža vetrova u Beogradu

Ruža vetrova BeogradJedan od najbitnijih parametara za vreme u Beogradu je ruža vetrova. Po definiciji, ruža vetrova je grafički dijagram koji se koristi za prezentaciju vetrova po stranama sveta i intenzitetu, a u centru se upisuje procenat tišina. Kad se sabere procenat svih vetrova zajedno sa procentom tišina za period od godinu dana, ukupna vrednost mora biti 100.

Ovaj alat daje brz uvid o tome kako se brzina i smer vetra manifestuju na konkretnoj lokaciji za koju je izrađena, u ovom slučaju za teritoriju grada Beograda. Na ružu vetrova prevashodno utiče reljef, struktura grada, zagađivanje, topografija, vegetacija i td. Konkretno u Beogradu najuticajniji faktori su Dunav, Avala i tako redom.

Kao što se da videti, na grafiku najjači vetar duva ka jugoistoku i ako je jakog intenziteta naziva se Košava. Procenat tišina u Beogradu u zavisnosti od dela iznosi oko 20%.

Kao što smo već spomenuli, dva najvažnija parametra vetra su intenzitet i smer. Smer se određuje posmatranjem pomoću vetrokaza, a primer u prirodi je kretanje površine vode u jezeru ili dim na zapaljenom štapu. U zavisnosti od uslova gde se izvode merenja postoje i druga rešenja.

Ako je vetar slab i ne može se tačno dijagnosticirati smer, on se karakteriše kao promenljiv. Smer vetra je veoma važan parametar, jer nagoveštava odakle dolaze vazdušne mase, pa u opštem slučaju važi sledeće:
- severni, severoistočni i severozapadni najavljuju zahlađenje, a zimi sneg
- istočni i jugoistočni utiču na razvedravanje
- južni i jugozapadni vetrovi donose otopljenje
- zapadni vetrovi obično donose kišu.

   Brzina vetra se meri anemometrom, a jedinice koje se koriste su metar u sekundi (m/s odnoso km/h) i Bofor. Boforova skala je sistem vrednosti koji opisno sagledava jačinu vetra sa ocenama od 0-12. Na Boforovoj skali, laki povetarac ima vrednost 1, ako počne da se oseća na telu vrednost 2, slab vetar uspeva da zatreperi lišće i ima vrednost 3, a jak vetar je onaj koji je u stanju da povija stablo i ima vrednost 5. Oluja ima vrednost 9, a najači vetrovi su uragani, tajfuni i orkani sa maksimlanom vrednošću od 12 ili preko 30 m/s odnosno od 120 km/h do neverovatnih 400 km/h.

Prirodni znakovi za prognozu vremena


Meteorolozi mere vreme 3-24 puta dnevno, a najbitnija merenja su u 7, 10, 14, 18, 21 i 01 časova, u zmskom i 8, 11, 15, 19, i 22 i 02 pri letnjem računanju vremena. Ostalo su matematičke interpolacije savremenih softverskih programa.

Naši stari nisu koristili savremene tehnologije, prognoza im se bazirala na očitavanju i razumevanju znakova prorode, pa evo najtačnijih, koju su često korisni i nezamenljivi!

Predznaci kiše i lošeg vremena:
- Noću je nebo bez zvezda, ovo znači oblačnost
- Sa zapada dolaze oblaci, ako su modre boje, nevreme samo što nije
- Uveče se vetar pojačava i to sa zapada, jugozapada ili juga
- Ako ste u prirodi, komarci su razdražljivi, jače ujedaju, gliste izlaze iz zemlje, a laste lete niže
- Vide se obojeni krugovi oko Sunca i Meseca
- Magla se zadržava

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine u Beogradu živi preko 1.5 miliona stanovnika. Ovakva gustina ljudi na nekom području utiče da se klima grada značajno menja. Dodatni faktori usled kojih se klimatski uslovi na teritoriji Beograda razlikuju od okoline su bilans zračenja i vodni bilans. Zbog postojanja ogromnih količina betonskih površina, prosečno reflektovano sunčevo zračenje je znatno slabije, odnosno akumulacija zračenja je veća, a samim tim i temperatura. Isto tako, betonske površine smanjuju normalo poniranje kišnice, a povećavaju koeficijent oticanja, pa posledica ovih faktora su veća magla, smog i jači vetrovi.

Zanimljivosti iz meteorologije


Hidrometeorološki zavod je državna institucija kojoj je zadatak merenje, analiza, opservacija i obrada rezultata, kao i izveštavanje javnosti o kretanjima vremena. Ovo je veoma odgovoran posao, a svedoci smo da se usled loših atmosferskih prilika otkazuju letovi i hiljade ljudi biva onemogućeno u normalnom funkcionisanju.

Milutin MilankovicZanimljivosti iz meteorologije sa naših prostora su sledeće:

Milutin Milanković, je jedan od najvećih srpskih naučnika, veliki geograf, inženjeri klimatolog.
Milanković je svetski poznat naučnik po teoriji ledenih doba, teoriji koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene. Ovaj fenomen je poznata pod imenom Milankovićevi ciklusi. U Beogradu, on je osnivač katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu.

Meteoropate su ljudi na čiju noramlnu funkcionalnost pojačano utiču vremenski uslovi.

Zanimljivo je da je statistički pokazano je da vetar koji duva veom dugo, (danima i nedeljama) izaziva u većoj ili manjoj meri nervnu razdražljivost. Na primer, U Francuskoj, oko reke Rone, vetar ume da traje i preko dva meseca. Statistički je opservirano, da se broj zločina u tom periodu naglo povećava.

Za one koji planiraju izlete: najlepše fotografije na dnevnom svetlu nastaju kad je nebo blago oblačno neposredno posle kiše koje je oprala atmosferu. Još kada proviri sunce na opranom nebu vidljivost je najveća, a kadrovi najoštriji. Potpuno dražesne boje se dobijaju sa prvim izlaskom sunca, ali i u suton. Ovo su vaših 10 minuta, pa budite brzi!